Крушевац Слободиште

Светосавка академија

Светосавка академија

25. јануара 2021.

У Крушевачком позоришту одржана је Светосавска академија, манифестација на којој се традиционално најзаслужнијим појединцима из области просвете, културе и науке додељује Светосавска награда, која се састоји од Повеље и новчаног дела. Овогодишњи лауреат је проф. др Радмила Максимовић. На Академији присуствовала је и градоначелник Јасмина Палуровић.

По 17. пут крушевачки Културни центар у сарадњи са Крушевачком епархијом, додељује ову престижну награду, у знак захвалности за промоцију града, али и учвршћење и поштовање правих, светосавских вредности у народу.

На самом почетку Свечане академије обратио се и благословио скуп, секретар Епископа крушевачког протојереј-ставрофор Драги Вешковац, који је у својој беседи подсетио на све оне непролазне вредности  и путоказе који је српском народу утро принц и монах, књижевник, дипломата и први архиепископ, Свети Сава.

Градоначелник Јасмина Палуровић, спајајући духовни и световни значај Светосавља је рекла: “Задовољство ми је да у име Града и у своје име свим ученицима и просветним радницима  честитам наступајућу школску славу -Светог Саву и надам се да ће сви заједно да истрају на Савином путу. Наша обавеза је да бринемо о будућности и деци и, као што је Свети Сава увидео, не може бити модерне и јаке Србије без улагања у образовање. Такође, вечерас упућујем искрене честитке добитнику овогодишње Светосавске награде Културног центра Крушевац и желим још много успеха  и награда у даљем раду”.

Част да произнесе беседу о Светом Сави, имао је архијерејски намесник жупски Вукман Петровић.

Председница Савета за доделу награде и директор Културног центра Виолета Капларевић, саопштила је Одлуку о додели награде добитници проф. др Радмили Максимовић.

Проф. др Радмила Максимовић, рођена је 17. септембра 1954.године у Ади, општина Осијек. Гимназију је завршила у Апатину, а диплому Природно-математичког факултета на групи за хемију стекла је у Београду, где је и магистрирала. Затим је докторирала на Фармацеутском факултету у Београду на тему токсиколошке биохемије и добила звање клиничког биохемичара.

Била је запослена у лабораторијској служби Дома здравља у Крушевцу, где је обављала дужност шефа службе, са тог је места отишла у заслужену пензију. Проф.др Максимовић је од 2009. године била доцент на приватном Универзитету Аперион у Бања Луци, од 2012. године и доцент на Фармацеутско-здравственом факултету Травник, на којем обавља и дужности ванредног професора за биохемијску групу предмета, ради и као професор на Високој Хемијско-технолошкој школи у Крушевцу. Проф. др Радмила Максимовић иза себе има велики број објављених стручних публикација у земљи и иностранству и спољни је сарадник Медицинског факултета у Нишу и Медицинског факултета у Приштини. Написала је и објавила четири универзитетска уџбеника: Основи медицинске биохемије, Хемија у здравству, Клиничко-лабораторијска дијагностика и Клиничка биохемија.

Проф. др Рада Максимивић један је од оснивача Удружења за заштиту животне средине Расина, које је остварило веома запажене резултате из области екологије.

Радмила Максимовић се поред свих стручних обавеза бави и књижевним стваралаштвом, има издата три романа: “Разговор са Павлом”,  “Низводно Вуком”, “Фреска” и “Балкански мостови”, затим сонетни венац “Теби и роду свом” и дечију представу “Расинска бајка”.

Оснивач је ЖФК Напредак и Бриџ клуба у Крушевцу и члан је стручног штаба женске фудбалске репрезентације Србије за младе до 17 година.

Круном свог рада проф. др Рада Максимовић сматра покретање Парохијских спортских игара, за које је тада добила Благослов Владике нишког господина Иринеја, да у Крушевцу започну, а потом, да се ове игре прошире на цело Српство.

 

На Академији су присуствовали председник Скупштине града Предраг Вукићевић, заменик градоначелника Александар Јовановић, народне посланице др Драгана Баришић и Невена Ђурић, представници Војске Србије и свештенство.

 

У програму су учествовали вокални солиста Петра Бркић,  хор “Свети кнез Лазар” и  глумици Крушевачког позоришта Слађана Несторовић Ристић и Небојша Вранић.


Scroll