Крушевац Слободиште

Историја града

Крушевац је као своју престоницу подигао кнез Лазар 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар у својој утврђеној престоници потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима. Град је постао привредно и културно средиште Србије. Место из кога се руководило и које је давало иницијативу за организацију државе.

Предање каже да је Крушевац добио име по камену крушцу, облом речном камену којим је већим делом град и сазидан.

После Косовског боја, Крушевац постаје престоница вазалне Србије којим управља Милица, а касније њен и Лазарев син, деспот Стефан, који касније престоницу сели у Београд.

Турци нападају Крушевац више пута а освајају га тек 1427., после смрти деспота Стефана.

Од 1444. године, Крушевац је у рукама Ђурђа Бранковића, а Турци га коначно поробљавају 1454. године. У то време – има турско име: Алаџа Хисар (Шарени град).

У време аустријско – турског рата 1689., град је био ослобођен од Турака. То се десило још два пута у XVIII веку: 1737-1739. године и за време Кочине крајине, 1789. године.

Град је враћен Турцима 1791., Свиштовским миром.

Крушевац је коначно ослобођен од турака 1833. године. После ослобођења град почиње нагло да се развија и напредује, и постаје један од већих регионалних центара тадашње Србије.

Током Другог светског рата,припадници немачких окупационих снага су на брду Багдала стрељали 1642 родољуба из Крушевца и околине.После рата цео тај простор је претворен у спомен парк под именом „Слободиште“.

Scroll Skip to content