Kruševac centar

Одељење за утврђивање, наплату и контролу јавних прихода

НАЧЕЛНИК ОДЕЉЕЊА: Славица Настић

Телефон: +381 37427331, +381 37427558

Емаил: slavica.nastic@krusevac.rs

 

Законом о финансирању локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 62/2006, 47/2011 , 93/2012, 99/13, 125/2014, 95/2015, 83/2016, 91/2016, 104/2016,95/18) чл. 5. прописано је да се средства буџета јединице локалне самоуправе обезбеђују из изворних и уступљених прихода, трансфера, примања по основу задуживања и других прихода и примања утврђених законом.

Само изворне приходе утврђује, контролише и наплаћије локална пореска администрација, односно у граду Крушевцу, у оквиру Градске управе, утврђивање, наплату и контролу јавних прихода врши Одељење за утврђивање, наплату и контролу јавних прихода.

Одељење је надлежно по врстама изворних прихода да врши:

  • Утврђивање, наплату и контролу пореза на имовину у статици
  • Утврђивање, наплату и контролу локалне комуналне таксе (комунална такса за истицање фирме на пословном простору; комунална такса за коришћење простора на јаним површинама)
  • Утврђивање, наплату и контролу накнаде за коришћење грађевинског земљишта ( до 2013.године)
  • Утврђивање, наплату и контролу посебне накнаде за унапређење и заштиту животне средине
  • Обрачун такси за озакоњење
  • Обрачун доприноса за уређивање грађевинског земљишта
  • Утврђивање, наплату и контролу прихода од давања у закуп, односно на коришћење непокретности у државној својини које користе органи и организације општине.
  • Наплата боравишне таксе од физичких лица која пружају угоститељске услуге смештаја у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству, на основу чл. 71. Закона о угоститељству („Сл. гласник РС“, бр. 17/2019)

 

У оквиру Одељења образоване су три Службе:

 

СЛУЖБА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ИЗВОРНИХ ПРИХОДА

ШЕФ СЛУЖБЕ: Владан Миловановић
Телефон: +381 648355295
 Емаил: vladan.milovanovic@kruseva.rs 

СЛУЖБА ПОРЕСКЕ КОНТРОЛЕ И НАПЛАТЕ

ШЕФ СЛУЖБЕ: Светлана Цветковић
Телефон: +381 648355295
 Емаил: svetlana.cvetkovic@krusevac.rs

 

СЛУЖБА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ДОПРИНОСА ЗА УРЕЂИВАЊЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА  И ОЗАКОЊЕЊЕ

ШЕФ СЛУЖБЕ: Марија Бајић
Телефон: +381 648355295
Емаил: marija.bajic@krusevac.rs

Основне функције локалне пореске администрације су:

– Утврђивање изворних прихода јединице локалне самоуправе пореским решењем;

– Пореска контрола (канцеларијска и теренска контрола) изворних прихода јединице локалне самоуправе

– Редовна и принудна наплата изворних прихода јединице локалне самоуправе

 

Јединици локалне самоуправе, сходно одредбама чл. 6. Закона о финансирању локалне самоуправе, припадају изворни приходи остварени на њеној територији, и то:

  • порез на имовину, осим пореза на пренос апсолутних права и пореза на наслеђе и поклон;
  • локалне административне таксе;
  • локалне комуналне таксе;
  • боравишна такса;
  • накнаде за коришћење јавних добара, у складу са законом;
  • концесиона накнада;
  • друге накнаде у складу са законом;
  • приходи од новчаних казни изречених у прекршајном поступку за прекршаје прописане актом скупштине јединице локалне самоуправе, као и одузета имовинска корист у том поступку;
  • приходи од давања у закуп, односно на коришћење непокретности и покретних ствари у својини Републике Србије, које користи јединица локалне самоуправе, односно органи и организације јединице локалне самоуправе и индиректни корисници њеног буџета;
  • приходи од давања у закуп, односно на коришћење непокретности и покретних ствари у својини јединице локалне самоуправе;
  • приходи настали продајом услуга корисника средстава буџета јединице локалне самоуправе чије је пружање уговорено са физичким и правним лицима;
  • приходи од камата на средства буџета јединице локалне самоуправе;
  • приходи по основу донација јединици локалне самоуправе;
  • приходи по основу самодоприноса.

 

Утврђивање наведених накнада и такси врши се на основу пореских пријава које подносе обвезници, односно на основу захтева обвезника. На основу пореских пријава, сагласно одлукама које доноси Скупштина града и одлукама Градског већа и на основу  закона који регулишу ову област, Одељење доноси решења о разрезу наведених јавних прихода појединачно за све обвезнике једном у току године за текућу годину, осим код обрачуна такси за озакоњење и обрачуна доприноса где се обавеза утврђује појединачно и једнократно у случајевима изградње, доградње, реконструкције и озакоњења грађевинских објеката као услов за издавање грађевинске дозволе, а на захтев странке, односно инвеститора.

 

Локална пореска администрација пореским обвезницима омогућава увид у податке којима располаже и који су основ опорезивања.

 

ПОРЕЗ НА ИМОВИНУ

Порез на имовину регулисан је Законом о порезима на имовину („Сл. гласник РС“, бр. 26/2001, 45/2002 (Одлука СУС), бр. 80/2002, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011,  57/2012 (Одлука УС), 47/2013 ,68/2014,95/18,99/18 (Одлука уставног суда)

 

Чланом  2. Закона прописани су предмети опорезивања, тако да се  порез на имовину плаћа  на следећа права на непокретности:

1) право својине, односно на право својине на земљишту површине преко 10 ари;
2) право закупа, односно коришћења, стана или куће за становање, конституисано у корист физичког лица;
3) право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари, у складу са законом којим се уређује правни режим грађевинског земљишта;
4) право коришћења непокретности у јавној својини од стране имаоца права коришћења, у складу са законом којим се уређује јавна својина;
5) коришћење непокретности у јавној својини од стране корисника непокретности, у складу са законом којим се уређује јавна својина;
6) државину непокретности на којој ималац права својине није познат или није одређен;
7) државину непокретности у јавној својини, без правног основа;
8) државину и коришћење непокретности по основу уговора о финансијском лизингу.

 

Непокретностима, у смислу предходног става, сматрају се:

1) земљиште, и то: грађевинско, пољопривредно, шумско и друго;
2) стамбене, пословне и друге зграде, станови, пословне просторије, гараже и други (надземни и подземни) грађевински објекти, односно њихови делови (у даљем тексту: објекти).

Кад на непокретности постоји неко од права, односно коришћење или државина, из става 1. тач. 2) до 8) овог члана, порез на имовину плаћа се на то право, односно на коришћење или државину, а не на право својине.

Чл. 5. Закона о порезима на имовину прописано је следеће:

«Основица пореза на имовину за непокретности пореског обвезника који не води пословне књиге је вредност непокретности утврђена у складу са овим законом.

Вредност непокретности из става 1. овог члана утврђује орган јединице локалне самоуправе надлежан за утврђивање, наплату и контролу изворних прихода јединице локалне самоуправе (у даљем тексту: орган јединице локалне самоуправе).

Вредност непокретности из става 1. овог члана, осим земљишта, може се умањити за амортизацију по стопи до 1% годишње применом пропорционалне методе, а највише до 40%, почев од истека сваке календарске године у односу на годину у којој је извршена изградња, односно последња реконструкција објекта, а на основу одлуке скупштине јединице локалне самоуправе о висини стопе амортизације која важи на дан 15. децембра године која претходи години за коју се утврђује порез на имовину и која је објављена у складу са овим законом.

Ако скупштина јединице локалне самоуправе не утврди висину стопе амортизације, или је не утврди у складу са овим законом, или је утврди а не објави у складу са ставом 3. овог члана, код утврђивања пореза на имовину вредност непокретности из става 1. овог члана не умањује се за амортизацију.»

Вредност непокретности у складу са чл. 2. Одлукe о стопи амортизације у граду Крушевцу за коју се умањује вредност непокретности, осим земљишта, која чини основицу пореза на имовину обвезника који не води пословне књиге (Сл. лист града Крушевца» бр. 9/13) умањује се за  износ амортизације од  0,8 % годишње, применом пропорционалне методе, а највише до 40 %. 

Чланом 6а прописано је да се „ за сврху утврђивања основице пореза на имовину, непокретности разврставају у следеће групе одговарајућих непокретности:

  • грађевинско земљиште
  • пољопривредно земљиште
  • шумско земљиште
  • друго земљиште
  • стан
  • кућа за становање
  • пословне зграде и други (надземни и подземни) грађевински објекти који служе за обављање делатности
  • гараже и гаражна места.

Како се друго грађевинско земљиште по први пут опорезује, Скупштина града утврдила је просечну цену квадратног метра другог земљишта за утврђивање пореза на имовину за 2019.годину на територији Града Крушевца у ТРЕЋОЈ и  ЧЕТВРТОЈ зони у износу од 42,90 динара.

Скупштина града Крушевца, чл. 2. Одлуке о утврђивању просечних цена квадратног метра непокретности за утврђивање пореза на имовину за 2019.годину на територији града Крушевца утврдила је просечне цене квадратног метра непокретности по зонама  и то:

            Просечне цене квадратног метра непокретности за утврђивање пореза на имовину за 2019.годину на територији Града Крушевца у ПРВОЈ зони износе:

1) грађевинског земљишта – 12.445,00 динара

2) станова – 71.410,00 динара

3) кућа за становање – 22.599,00 динара

4) пословних зграда и других (надземних и подземних), грађевинских објеката који служе за обављање делатности – 75.514.,00 .динара

5) гаража и гаражна места – 22.825,00 динара

Просечне цене квадратног метра непокретности за утврђивање пореза на имовину за 2019.годину на територији Града Крушевца у ДРУГОЈ зони износе:

1) грађевинског земљишта – 2.530,00 динара

2) станова – 55.248,00 динара

3) кућа за становање – 13.196,00 динара

4) пословних зграда и других (надземних и подземних), грађевинских објеката који служе за обављање делатности – 58.566,00 динара

5) гаража и гаражна места – 6.818,00 динара

Просечне цене квадратног метра непокретности за утврђивање пореза на имовину за 2019.годину на територији Града Крушевца у ТРЕЋОЈ зони износе:

1) грађевинског земљишта – 1.185,00 динара

2) пољопривредног земљишта – 71,50 динара

3) шумског земљишта – 17,60 динара

4) станова – 40.161,00 динара

5) кућа за становање – 14.216,00 динара

6) пословних зграда и других (надземних и подземних), грађевинских објеката који служе за обављање делатности – 58.566,00 динара

Просечне цене квадратног метра непокретности за утврђивање пореза на имовину за 2019.годину на територији Града Крушевца у ЧЕТВРТОЈ  зони износе:

11) грађевинско земљиште – 229,00 динара

2) пољопривредног земљишта – 71,50 динара

3) шумског земљишта – 17.60 динара

4) станова – 40.161,00 динара

5) кућа за становање – 5.751,90 динара

6) пословних зграда и других (надземних и подземних), грађевинских објеката који служе за обављање делатности – 16.535,00 динара

7) гаража и гаражна места – 2.880,00 динара

Одлука се може преузети у целости на интернет страни града www.krusevac.rs

У складу са Законом о изменама и допунама закона о порезима на имовину Скупштина града донела је Одлуку којом је прописала да се неизграђено грађевинско земљиште на територији града, које се користи искључиво за гајење биљака, односно садног материјала, односно шума, за сврху утврђивања основице пореза на имовину разврстава у пољопривредно, односно у шумско земљиште.

Чл. 7. Закона, прописано је да „Основица пореза на имовину за непокретности обвезника који води пословне књиге и чију вредност у пословним књигама исказује по методу фер вредности у складу са међународним рачуноводственим стандардима (MRS), односно међународним стандардима финансијског извештавања (MSFI) и усвојеним рачуноводственим политикама је фер вредност исказана на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.

Основицу пореза на имовину пореског обвезника који непокретности у својим пословним књигама не исказује у складу са ставом 1. овог члана чини:

1) за неизграђено земљиште – вредност земљишта;
2) за остале непокретности – вредност објеката увећана за вредност припадајућег земљишта.

Вредност непокретности из става 2. овог члана порески обвезник утврђује проценом према елементима из члана 6. став 1. овог закона.

Изузетно од става 3. овог члана, вредност непокретности је вредност исказана у пословним књигама на последњи дан пословне године обвезника (у даљем тексту: књиговодствена вредност) у текућој години, и то за:

1) експлоатациона поља и експлоатационе објекте;
2) објекте у којима су смештени производни погони прерађивачке индустрије који се користе за обављање делатности;
3) објекте за производњу, пренос и дистрибуцију електричне енергије, осим трговине и управљања;
4) објекте за производњу гаса;
5) објекте за производњу паре, топле воде, хладног ваздуха и леда;
6) објекте за третман и одлагање отпада;
7) објекте у којима се одвијају процеси неопходни за поновну употребу материјала;
8) складишне и стоваришне објекте.

Непокретности из става 4. овог члана опредељују се према њиховој намени у складу са прописима којима се уређује класификација делатности.

За непокретности из става 4. овог члана које обвезник у пословним књигама исказује посебно од вредности припадајућег земљишта, осим експлоатационих поља, основицу пореза на имовину чини збир књиговодствених вредности објеката и вредности припадајућих земљишта које су процењене у складу са ставом 3. овог члана.

Ако обвезник вредност земљишта и вредност објеката из става 4. овог члана не исказује посебно у својим пословним књигама, основица пореза на имовину за земљиште и објекат који се на њему налази, као јединствену целину, чини вредност земљишта утврђена у складу са ставом 3. овог члана увећана за грађевинску вредност објекта процењену од стране овлашћеног вештака грађевинске струке са стањем на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.

Изузетно од ст. 1. до 7. овог члана, основица пореза на имовину за жичаре, путеве, пруге и друге инфраструктурне објекте, као и за кабловску канализацију и друге подземне грађевинске објекте у које су смештене мреже намењене протоку воде (за пиће, атмосферске, отпадне и др.), водене паре, топле или вреле воде за потребе грејања и друге потребе корисника, гаса, нафте и нафтних деривата, телекомуникација и слично, је књиговодствена вредност објеката на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.

За непокретност ис ст. 1. и 8.  овог члана и члана 7а став 6. овог закона, за експлоатациона поља и за објекте из члана 7. став 6. овог закона, коју обвезник који води пословне књиге изгради, стекне, или му по другом основу настане пореска обавеза у току године за коју се утврђује порез на имовину (у даљем тексту: пореска година или у текућој години након почетка пословне године обвезника која је различита од календарске), основица пореза на имовину за ту годину је њена набавна вредност исказана у пословним књигама обвезника, а за наредне године утврђује се применом ст. 1. до 8. и става 10. овог члана.

Обвезник који води пословне књиге основицу пореза на имовину за непокретности чији је држалац  из члана 2. став 1. тач. 6) и 7) ово закона утврђује у складу са чл. 5, 6. и 6а овог закона.

Припадајућим земљиштем, у смислу става 2. тачка 2) овог члана, сматра се катастарска парцела земљишта на којој се налази објекат или његов део, односно део земљишта одређен границом (међом) – ако такав део постоји.“

Скупштина града Крушевца, донела је Одлуку о утврђивању висине стопе пореза на имовину, („Сл. лист града Крушевца 09/2017) којом су прописане следеће стопе:

1) на права на непокретности пореског обвезника који води пословне књиге –   0,4 %

2) на права на земљишту код обвезника који не води пословне књиге –  0,25 %

3) на права на непокретности пореског обвезника који не води пословне књиге, осим на земљишту, зависне од висине пореске основице  и то:

На пореску основицу Плаћа се на име пореза
(1) до 10.000.000 динара  0,40 %
(2) од 10.000.000 до 25.000.000 динара порез из подтачке (1)  + 0,6 % на износ преко 10.000.000 динара 
(3) од 25.000.000 до 50.000.000 динара порез из подтачке (2)  + 1,0 % на износ преко 25.000.000 динара 
(4) преко 50.000.000 динара порез из подтачке (3)   + 2,0 % на износ преко 50.000.000 динара

Чл. 33. Закона, прописано је да „Обвезник пореза на имовину који води пословне књиге порез на имовину утврђује самоопорезивањем.

Порез на имовину утврђује решењем орган јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази непокретност за коју се утврђује порез (у даљем тексту: надлежни орган јединице локалне самоуправе), и то:

1) обвезнику који не води пословне књиге;

2) обвезнику који води пословне књиге, у поступку контроле, ако обвезник није утврдио пореску обавезу или ју је утврдио нетачно или непотпуно.

Надлежни орган јединице локалне самоуправе утврђивање пореза врши на основу података из пореске пријаве, пословних књига пореског обвезника, података из евиденција надлежних органа и других података којима тај орган располаже, а од значаја су за утврђивање пореске обавезе.

Решење о утврђивању пореза на имовину обвезнику који не  води пословне књиге, на основу података у пореској пријави и других података којима располаже, надлежни орган јединице локалне самоуправе може донети непосредним одлучивањем, без предходног изјашњавања обвезника о чињеницама које су од значаја за одлучивање.

Промене у току пореске године од значаја за висину обавезе по основу пореза на имовину не утичу на утврђивање пореске обавезе за ту годину истом обвезнику (који води, односно који не води пословне књиге), осим у случају из члана 12. став 3. овог закона.

Пореску пријаву обвезник у складу са чланом 33б. може предати јавном бележнику приликом овере исправе.

Обвезник пореза на имовину, у складу са чланом 33в.,  дужан је да поднесе пореску пријаву у року од 30 дана, за:

  • имовину за коју настане пореска обавеза за коју пореску пријаву није поднео преко јавног бележника у складу са чл. 33б овог закона, рачунајући од дана настанка пореске обавезе;

2) имовину за коју престане пореска обавеза за коју пореску пријаву није поднео преко јавног бележника у складу са чланом 33б овог закона, рачунајући од дана престанка пореске обавезе;
3) имовину коју предузетник који води пословне књиге почне да евидентира у пословним књигама, рачунајући од дана евидентирања;
4) имовину коју предузетник који води пословне књиге престане да евидентира у пословним књигама, рачунајући од дана престанка евидентирања;
5) имовину у пословним књигама физичког лица које је изгубило својство предузетника који води пословне књиге (одјавом, по сили закона и др.), рачунајући од дана престанка тог својства;
6) непокретност за коју је обвезнику престало право на пореско ослобођење у складу са чланом 12. ст. 3. и 4. овог закона, рачунајући од 184. дана од дана њеног уступања другом лицу ради остваривања прихода.

Изузетно од члана 33б овог закона и става 1. овог члана, обвезник који води пословне књиге за имовину за коју је, у периоду од 1. јануара пореске године до 31. марта пореске године настала пореска обавеза или је дошло до друге промене из става 1. тач. 2) до 6) овог члана, пореску пријаву подноси у оквиру пријаве којом пријављује утврђени порез за пореску годину за све непокретности на територији исте јединице локалне самоуправе, или пријаву подноси након подношења те пријаве, до 31. марта пореске године.

Пореска пријава подноси се и за имовину за коју обвезник има право на пореско ослобођење.

Сагласно члану 33г. „За имовину за коју је поднео пореску пријаву у складу са овим законом, обвезник који води пословне књиге дужан је да до 31. марта сваке следеће пореске године поднесе пореску пријаву са утврђеним порезом за ту годину.

За имовину за коју је поднео пореску пријаву у складу са овим законом, обвезник који не води пословне књиге, дужан је да поднесе пореску пријаву ако је дошло до промене од утицаја на висину пореске обавезе за ту имовину о којој нису садржани подаци у поднетој пореској пријави.

Пријава из става 2. овог члана подноси се од 1. до 31. јануара пореске године која следи години у којој је дошло до промене која се пријављује, осим у случају из члана 33в став 1. тачка 6) овог закона.“

Пореска пријава за обвезнике који не воде пословне књиге,  подноси се на обрасцу ППИ-2 – Пореска пријава за утврђивање пореза на имовину.   

Образац пријаве ППИ-2  може се преузети  са сајта Пореске управе РС http://www.poreskauprava.gov.rs/fizicka-lica/poreske-prijave-i-obrasci.html  или у Одељењу за утврђивање, наплату и контролу јавних прихода.

Образац пријаве ППИ-1 ( пореска пријава о утврђеном порезу на имовину ) – подносе обвезници који воде пословне књиге и који сами утврђују порез на имовину (врше самоопорезивање). 

Образац пријаве ППИ-1  са прилозима и подприлозима , може се преузети са сајта Пореске управе РС  http://www.poreskauprava.gov.rs/fizicka-lica/poreske-prijave-i-obrasci.html

 

Пореска ослобођења

Пореска ослобођења, прописана  су чл. 12. Закона о порезима на имовину и не примењују се на непокретности које се трајно дају другим лицима ради остваривања прихода, осим на непокретности из става 1. тачка 7) овог члана за које је уговором о концесији уређено да концесионар неће плаћати порез на имовину. Трајним давањем другим лицима, сматра се свако уступање непокретности другом лицу уз накнаду, која у току 12 месеци, непрекидно или са прекидима, траје дуже од 183 дана.

Када је реч о пореском ослобођењу на права на непокретности обвезника који води пословне књиге, које од настанка пореске обавезе исказује у својим пословним књигама као добр искључиво намењено даљој продаји, које се не користе, не плаћа се за годину у којој је пореска обавеза настала, као ни за годину која следи тој години.

Порез на имовину на територији јединице локалне самоуправе не плаћа обвезник кад укупна основица за све његове непокретности на тој територији не прелази износ од 400.000 динара.

 

Порески кредит

Чл. 13. Закона о порезима на имовину, прописано је право на порески кредит и то:

  • Утврђени порез на кући за становање или стану у којем станује обвезник умањује се за 50%, а највише 20.000 РСД.
  • Ако на једној кући за становање или стану има више обвезника, право на умањење утврђеног пореза има сваки обвезник који у тој кући за становање или стану станује, у висини сразмерној његовом уделу у праву на тој кући за становање или стану у односу на износ за који се порез умањује, у складу са ставом 1. Овог члана.
  • Утврђени порез на куће за становање и станове површине до 60 м2, који нису на грађевинском земљишту, односно на земљишту у грађевинском подручју и не дају се у закуп, а у којима станују само лица старија од 65 година, умањује се за 75%.
  • Домаћинством, у смислу овог закона, сматра се заједница живота, привређивања и трошења остварених прихода чланова те заједнице.

 

Порез на имовину утврђује се за календарску годину, применом одредаба закона о порезима на имовину и одлуке скупштине јединице локалне самоуправе на чијој територији се имовина налази о стопама пореза на имовину, одлуке којом су одређене зоне ( укључујући и најопремљеније зоне) и акта о коефицијентима за непокретности у зонама, који важе на дан 15. децембра текуће године.

За имовину за коју пореска обавеза настане у току пореске године, порез на имовину за ту годину утврђује се за период од настанка пореске обавезе до истека те године, односно до престанка пореске обавезе у тој години.

 

У Службеном листу града Крушевца, бр. 9/13, објављене су следеће пореске Одлуке које је донела Скупштина града  и које се могу преузети са интернет сајта www.krusevac.rs

– Одлука о коефицијентима за утврђивање пореза на имовину за непокретности обвезника који води пословне књиге у граду Крушевцу

– Одлука о стопи амортизације у граду Крушевцу за коју се умањује вредност непокретности, осим земљишта, која чини основицу пореза на имовину обвезника

Одлука о обавези подношења пореских пријава за утврђивање пореза на непокретности које се налазе на територији града Крушевца обвезника који не води пословне књиге.

 

НАПЛАТА ПОРЕЗА (редовна, принудна)

Према члану 64. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС“, бр. 80/2002, 84/2002 – испр., 23/2003 – испр., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – др. закон, 62/2006 – др. закон, 63/2006 – испр. др. закона, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – др. закон, 53/2010, 101/2011, 2/2012 – испр., 93/2012, 47/2013, 108/2013,  68/2014, 105/2014, 91/2015 (Аутентично тумачење чл. 41. став 3.), 112/2015, 15/2016, 108/2016,30/18,95/18 ) наплата пореза је редовна или принудна.Редовна наплата пореза врши се о доспелости пореске обавезе.Принудна наплата предузима се кад доспела пореска обавеза није намирена о доспелости.

Пре доношења решења о принудној наплати, пореском обвезнику се у складу са чланом 71. ЗПППА, упућује опомена са подацима о врсти и износу пореза, којом се налаже да доспелу обавезу плати одмах, а најкасније у року од пет дана од дана пријема опомене, са обрачунатом каматом од дана издавања опомене до дана уплате доспелог пореза, односно споредних пореских давања.

Уколико порески обвезник не уплати пореску обавезу у целости по пријему опомене, а не поднесе захтев за одлагање плаћања пореског дуга, или је  тај захтев одбијен, односно у року од пет дана не расправи са локалном пореском администрацијом споредна питања у вези врсте или износа пореза, односно споредних пореских давања доспелих за наплату, приступа се издавању решења за принудну наплату.

У складу са чланом 84. ЗПППА, наплата пореза, у поступку принудне наплате, спроводи се на:

1) новчаним средствима пореског обвезника;
2) новчаним потраживањима пореског обвезника;
2а) заради, односно накнади зараде, односно пензији, у делу који није изузет од извршења према закону којим се уређује извршење и обезбеђење;
3) неновчаним потраживањима и другим правима пореског обвезника;
4) готовом новцу и хартијама од вредности;
4а) штедним улозима;
5) покретним стварима;
6) непокретностима.

Принудна наплата се може спровести на једном или више предмета у исто време. Предмети принудне наплате одређују се решењем.

Сходно члану 79. ЗПППА поступак принудне наплате прекида се:

1) Ако пореска управа покрене стечајни поступак против пореског обвезника у смислу чл. 112.овог закона
2) ако Пореска управа одобри одлагање плаћања пореза из чл. 73. односно члана 74б овог закона;
3) ако се утврди постојање грешке код обрачуна пореске обавезе која има за резултат нижи порез, до исправке утврђивања;
4) у случају из члана 147. ст. 2. и 6. овог закона.

Поступак принудне наплате може се прекинути ако, по истеку рока из члана 71. став 2. овог закона, порески обвезник поднесе захтев за одлагање наплате, под условима из чл. 73., односно члана 74б овог закона.

Прекид из ст. 1. и 2. овог члана не утиче на заложно право, ни на увећање пореског дуга

Захтев за одлагање плаћања пореског дуга

МЕСТО ПОДНОШЕЊА:

Трг младих 1, Канцеларија

ПРАТЕЋИ ДОКУМЕНТИ:

− Захтев

− Записник о усаглашеном стању пореског дуга са стањем на дан

− Биланс стања за годину – са доказом о пријему у НБС

− Биланс успеха за годину-са доказом о пријему у НБС

− Акт о разврставању правног лица, у складу са „законом о рачуноводству и ревизији“(само за правна лица)

− Списак инструмената обезбеђења плаћања пореског дуга прописане чланом 74. ЗПППА

Законске одредбе којима су прописани услови одлагања плаћања пореског дуга

− Чланови 73, 74 и 76 . Закона о пореском поступку и пореској администрацији

ПОВРАЋАЈ/ПРЕКЊИЖАВАЊЕ више уплаћеног или погрешно наплаћеног пореза односно спордних пореских давања

У складу са чланом 10. ЗПППА, порескоправни однос је однос јавног права који обухвата права и обавезе у пореском поступку Пореске управе с једне и физичког, односно правног лица, с друге стране, којим се уређује:

1) обавеза плаћања пореза, обавеза обезбеђења пореске обавезе и обавеза плаћања споредних пореских давања од стране физичког, односно правног лица и право Пореске управе да захтева испуњење ових обавеза;

2) обавеза физичког, односно правног лица да, у складу са законом, утврди порез, односно, по одбитку, наплати порез у име пореског обвезника, води прописано рачуноводство, подноси пореске пријаве, доставља Пореској управи тражену документацију и податке, не обавља плаћања на начин друкчији од прописаног, дозволи преглед свог пословања службеном лицу Пореске управе и друге законом утврђене обавезе чињења, нечињења или трпљења, у циљу благовременог и правилног плаћања пореза, као и право Пореске управе да захтева испуњење ових обавеза.

У порескоправном односу из става 1. овог члана, физичко, односно правно лице има право:

1) на повраћај више или погрешно наплаћеног пореза, односно споредних пореских давања, као и на повраћај пореза када је то другим пореским законом предвиђено;

2) на пореску рефакцију, односно на рефундацију пореза у складу са пореским законом;

3) да користи порески кредит у односу на пореску обавезу, односно обавезу по основу споредних пореских давања;

4) да користи више или погрешно уплаћени порез односно споредна пореска давања за намирење доспелих обавеза по другом основу, путем прекњижавања.

Порески кредит је износ за који се умањује пореска обавеза.

Ако се лице из става 2. овог члана определи за повраћај више или погрешно наплаћеног пореза, односно споредних пореских давања, као и за рефакцију, односно рефундацију пореза, односно за намирење доспелих обавеза по другом основу путем прекњижавања пореза, Пореска управа има обавезу да по захтеву донесе решење без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема захтева, ако пореским законом није друкчије уређено.

Када се по захтеву пореског обвезника изврши увид у стање на његовом аналитичком рачуну јавних прихода и утврди да уплата јавних прихода није прокњижена односно није прослеђена Пореском одељењу од стране Управе за трезор путем извештаја о стању и променама на рачунима јавних прихода-извода, порески обвезник се упућује на носиоца платног промета да се утврде разлози због којих уплата није евидентирана кроз извод управе за трезор.

Порески обвезник надлежном Пореском одељењу доставља писани захтев за књижење непрокњижене уплате на рачуну јавних прихода, уз који обавезно прилаже доказ о уплати ( да је уплата извршена код носиоца платног промета) и податак за рекламацију. Захтев мора бити потписан (за физичка лица) и потписан и печатом оверен (предузетници и правна лица).

Ако се по захтеву пореског обвезника утврди да је уплата путем извода прослеђена Пореском одељењу али није исправно прокњижена, порески обвезник се упућује да поднесе захтев за прекњижавање уплате. У зависности од врсте учињене грешке, могуће су следеће врсте захтева:

– Захтев за прекњижавање са једног уплатног рачуна на други;

– Захтев за прекњижавање са једне шифре општине на другу и

– Захтев за прекњижавање са једног ПИБ/ЈМБГ на други ПИБ/ЈМБГ

Захтев за прекњижавање

МЕСТО ПОДНОШЕЊА:

Трг младих 1, Канцеларија

ПРАТЕЋИ ДОКУМЕНТИ:

Захтев

 

ИЗДАВАЊЕ УВЕРЕЊА

Уверење је исправа, односно писмено издато од стране државног органа којим се потврђује нека чињеница или друго својство. Уверења и друге исправе (потврде и сл.) које се издају на основу података о којима се води службена евиденција имају значај јавне исправе, а то значи да ова уверења почивају на претпоставци њихове тачности.

Пореска уверења која порески орган издаје пореским обвезницима, издају се на основу података из пореског књиговодства које представља службену евиденцију о пореској обавези, обрачунатој камати, уплатама пореске обавезе и стању дуга или претплате по врстама јавних прихода.

– Поступак за издавање уверења

Поступак за издавање пореског уверења покреће се по захтеву обвезника локалних јавних прихода/странке, његовог законског заступника, овлашћеног представника или пуномоћника. Захтев се подноси у писаној форми на за то прописаном обрасцу. Захтев мора бити уредно попуњен тачним подацима и потписан. Ако захтев подноси порески обвезник – правно лице, потпис на захтеву мора бити оверен печатом правног лица.

Уз захтев се прилаже доказ о плаћеној локалној административној такси, која је саставни део градске одлуке о локалним административним таксама. 

Захтев за издавање пореског уверења

МЕСТО ПОДНОШЕЊА:

Трг младих 1, Канцеларија

ПРАТЕЋИ ДОКУМЕНТИ:

− Захтев

НАКНАДА ЗА ЗАШТИТУ И УНАПРЕЂИВАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Одељење за утврђивање, наплату и контролу, утврђује и посебну накнаду за заштиту и унапређивање животне средине у складу са Законом о накнади за коришћење јавних добара (″ Сл. гласник РС ″ бр. 95/18 и 49/19), члан 134-139, и на основу Уредбе о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину према количини загађења, односно степену негативног утицаја на животну средину који настаје обављањем активности, износима накнада, условима за ослобађање од плаћања накнаде или њено умањење, као и критеријумима који су од значаја за утицај физичких лица на животну средину („Сл. гласник РС“, бр. 29/2019 и 55/2019)

ЛОКАЛНЕ КОМУНАЛНЕ ТАКСЕ

Законом о финасирању локалне самоуправе, прописано је да јединица локалне самоуправе има право и на изворне приходе по основу локалних комуналних такси.

Одељење за утврђивање, наплату и контролу јавних прихода на основу закона и Одлуке о локалним комуналним таксама („Сл. лист града Крушевца“ бр.9/19) утврђује локалну комуналну таксу за истицање фирме.

„ ТАРИФНИ БРОЈ 1

  1. За истицање фирме или назива на пословним просторијама (у даљем тексту фирмарина), утврђује се локална комунална такса по зонама и то:

 

Таксени обвезници који обављају следеће делатности :

делатности банкарства; осигурања имовине и лица; производње и трговине нафтом  и дериватима нафте; производње и трговине на велико дуванским производима ; производње цемента; поштанских, мобилних  и телефонских услуга; електорпривреде; казина, коцкарница, кладионица, бинго сала  и пружања коцкарских услуга и ноћних барова и дискотека, фирмарину плаћају на годишњем нивоу  и то правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство разврстана у велика, средња, мала и микро правна лица и предузетници плаћају у свим зонама:

–  велика и средња  правна лица – 594.150,00 динара (10 просечних зарада)

–  мала и микро правна лица  и предузетници – 118.830,00 динара (2 просечне зараде)

II Таксени обвезници који обављају све остале делатности а према закону којим се уређује рачуноводство разврстана су у средња правна лица, као и предузетници,  мала и микро правна лица која имају годишњи приход преко 50.000.000 динара, фирмарину плаћају:

Средња, мала  и микро правна лица и предузетници:

  • Екстра зона – 118.830,00 динара (2 просечне зараде)
  • I зона – 116.830,00 динара (2 просечне зараде – 2.000 дин.)
  • II зона – 114.830,00 динара (2 просечне зараде – 4.000 дин.)
  • III зона – 112.830,00 динара (2 просечне зараде – 6.000 дин.)
  • IV зона – 110.830,00 динара (2 просечне зараде – 8.000 дин.)
  • V зона – 108.830,00 динара (2 просечне зараде – 10.000 дин.)

III Таксени обвезници који обављају све остале делатности а према закону којим се уређује рачуноводство разврстана су у велика правна лица, фирмарину плаћају:

 

У свим зонама – 178.245,00 (3 просечне зараде)

 

Под просечном зарадом  у смислу предходног става сматра се просечна зарада по запосленом остварена на територији јединице локалне самоуправе у периоду јануар-август године која предходи години за коју се утврђује фирмарина, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Одељење за утврђивање, наплату и контролу јавних прихода, сагласно предходном ставу ове Одлуке, вршиће усклађивање прописаног износа комуналне таксе на крају сваке године за наредну годину према према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Подручје града подељено је на ШЕСТ ЗОНА које се пружају од центра ка периферији. Основ за утврђивање граница зона је економски, односно тржишни критеријум, вредности локације, где је вредност локације управо пропорционална њеној атрактивности и изузетности, саобраћајној опслужености и приступачности, обиму и разноликости понуде у оквиру зоне, броју корисника који је поседују, посебним погодностима за одређену намену и слично.

ГРАНИЦЕ ЗОНА

 

ЕКСТРА ЗОНА Обухвата парцеле са леве и десне стране следећих улица:Улица Газиместанска,Улица Видовданска до укршћа са Улицом Душановом,Улица мајке Југовића до Косовске,Улица Балканска до Југ Богданове и Душанове,Улица Бријанова до Улице Југ Богданове
ПРВА ЗОНА Обухвата простор оивичен следећим улицама: Газиместански трг, Јастребачком до Улице Цара Лазара, Улицом Цара Лазара до Страхињићеве, Улицом Страхињићевом до Улице Пећке,Улицом Пећком до Првомајске, Првомајском до Његошеве, Његошевом до Мајке Југовића, Мајке Југовића до границе парка Багдала, границом парка Багдала до Ул. Косовске, Ул. Косовска до Ул. Николе Тесле, Ул. Николе Тесле до Ул. Чеховљеве, Ул. Чеховљева, Ул. Достојевског до Ул. Хајдук Вељкове, Ул. Хајдук Вељковом до Ул. Бруски пут, Ул. Бруски пут до Ул. Кнеза Милоша, Ул. Кнеза Милоша до Булевара Николе Пашића, Булевар Николе Пашића до Ул. Видовданске, Ул. Видовданска до Шумадијске, Шумадијском до Ул. Балканске, Ул. Балканском до укршћа са Југ Богдановом и Душановом, Ул. Југ Богдановом до Газиместанског трга обухватајући парцеле са леве и десне стране наведених улица.

Овом зоном обухваћене су и парцеле са леве и десне стране следећих улица:Ул. Железничка од Газиместанског трга до Гарског потока,Ул. Цара Лазара од Страхињићеве до Гарског потока, Ул. Видовданска од Булевара Николе Пашића до Ул. Бивољске.

ДРУГА ЗОНА Граница пролази Гарским потоком од Ул. Железничке, просеца Ул. Цара Лазара и иде до Ул. Војводе Мишића, Ул. Војводе Мишића до Његошеве, Ул. Његошевом до Ул. Багдалски венац, Ул. Багдалски венац до Ул. Косовске битке, Ул. Косовске битке до Ул. Кнез Михајлове, Ул. Кнез Михајлова до Устаничке, Ул. Устаничком до границе Слободишта, границом Слободишта до Бруског пута, Бруски пут до Ул. Кнеза Милоша, Ул. Кнеза Милоша која чини границу између I и II зоне од Ул. Кнеза Милоша до Ул. Брестовачке, Ул. Брестовачком до Ул. Гаврила Принципа,Ул. Гаврила Принципа до Ул. кнеза Милоша, Ул. кнеза Милоша до реке Расине, реком Расином до Ул. Војводе Степе, Ул. Војводе Степе до Ул. Петра Кочића, Ул. Петра Кочића до Ул. Видовданске, Ул. Видовданском до Ул. Бивољске, Ул. Бивољска до Ул. Балканске, Ул. Балканска до Омладинске, Ул. Омладинском, Буковачком и Добровољачка (само лева страна) до Ул. Железничке, Ул. Железничком до Газиместанског трга, железничком пругом до Гарског потока,обухватајући парцеле са леве и десне стране наведених улица.

Овој зони припадају и парцеле са леве и десне стране следећих улица: Аеродромска од Ул. Кнеза Милоша до Ул. Мартовских жртава,Ул. Видовданске од Ул. Петра Кочића до моста на Расини,Ул.цара Лазара од моста на Гарском потоку до Ул. Алексе Ненадовића, Ул. Јасички пут и до укрштања са Северном обилазницом и парцеле које излазе на Источну обилазницу.

 

ТРЕЋА ЗОНА Обухвата улице које нису обухваћене I и II зоном, а припадају КО Крушевац.

Трећој зони припадају и парцеле удаљене више од 50 м, од Ул. Јасички пут до укрштаја са Северном обилазницом и од Источне обилазнице, као и парцеле са леве и десне стране следећих улица: Бруски пут од границе друге зоне до пута за Мудраковац, Ул. Цара Лазара до пута за Александровац, Ул. Савска до скретања у “ Трајал“ обухватајући комплекс “Трајал“, комплекс ХИ “Жупа“ и комплекс ХИ “Мерима“, Ул. Паруновачка од моста на Расини до колосека,обухватајући комплекс ДИП “Савремени дом“ и корпорацију “Трајал“

ЧЕТВРТА ЗОНА Обухвата простор ван катастарске општине Крушевац обухваћен Генералним урбанистичким планом Крушевца, а није обухваћен трећом зоном
ПЕТА ЗОНА Обухвата грађевинско земљиште на подручју града Крушевца које је ван Генералног урбанистичког плана Крушевца.

 

 

ТАКСЕ ЗА ОЗАКОЊЕЊЕ И ДОПРИНОСИ ЗА УРЕЂИВАЊЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА

Одељење за утврђивање, наплату и контролу јавних прихода врши и обрачун такси за озакоњење у складу са Законом о озакоњењу објеката («Сл. Гласник РС» бр. 96/15 и 83/18) и обрачун доприноса за уређивање грађевинског земљишта у складу са Одлуком о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта («Сл. Лист града Крушевца» бр. 1/15,7/15 и 11/17.)

 Захтеви се подносе Одељењу за  урбанизам и грађевинарство.

Scroll Skip to content