Момир Драгићевић, рођен 11. јула 1947. године у Силбашу. Основну школу и Гимназију завршио у Крушевцу. Стекао диплому правника на Правном факултету у Београду.

Радио је у Општинској управи општине Крушевац на скупштинским пословима, на пословима секретара Извршног савета и на стручним пословима у Одељењу за друштвене делатности. 1997. године именован је за директора Установе у култури „Пионирски парк“, где је радио до априла 2001. године, када прелази у Културни центар Крушевац, где је био уредник дечјег програма и Међународног фестивала хумора и сатире „Златна кацига“ за младе до 18 година.

Објавио је више књига и песама за децу, које објављује у часописима Багдала, Витез, Политика и друго, а његове песме налазе се у буквару, читанкама, лектирама и антологијама савремене поезије за децу. Песме су му преведене на италијански, немачки, грчки, бугарски и ромски језик. Добитник је бројних награда: Похвале СО Крушевац за књижевни рад са децом 1996. године, Расински цвет за најбољу књигу Сајма књига Расинског округа (1999. године), Цар Константин у Нишу (2000), Златна медаља за изузетан допринос развоју Фестивала музике за децу „Распевано пролеће“, Капетан Миша Анастасијевић ( са златним дукатом и ликом српског добротвора и задужбинара) – додељује Media Invet из Новог Сада и Регионалана привредне коморе Крушевац „за културу и лепоту српског језика“ Златан прстен Деспода Стефана Лазаревића (Багдала 2009.)

Члан је Удружења књижевника Србије.

Братислав Илчић је рођен  08.11.1957. године у Крушевцу. Основну и средњу школу завршио је у Крушевцу  и након тога дипломирао на Вишој економско-комерцијалној школи у Краљеву, где је стекао звање економисте.

Радио је 13 година у  "АГРО-ЕКСПОРТУ" Београд, представништво у Крушевцу као  самостални референта.

У периоду од 24.12.2012. до 08.07.2016. године био је члан Градског већа на сталном раду.

Бави се угоститељством.

Мирко Јовановић рођен је 07.05.1949. у Шашиловцу у пољопривредно занатској породици. Осмогодишњу школу завршио је у Падежу, средњу економску у Крушевцу након чега је дипломирао на Eкономском факултету у Београду смер банкарство и финансије. Током школовања учествовао је као сарадник на радио Крушевцу и у градском листу Победа.

Обављао је бројне функције у струци. Међу којима су најзначајније: заменик директора ИМК 14. октобар, директор интерне банке ИМК 14. октобар у Крушевцу, директор Управе јавних прихода у Крушевцу, председник Извршног одбора Скупштине града Крушевца, директор Војвођанске банке регионалног центра Крагујевац – Крушевац. Биран је и у многим одборима и стручним телима из области финансија, члан је Одбора за финансије и члан Издавачког савета стручног часописа „Привредни саветник“.

Биран је у више наврата за одборника у Скупштини града Крушевца. Обављао је дужности у Народној Скупштини Републике Србије, у комисији за доношење прописа из области буџета и финансија. Дугогодишњи је председник Културно уметничког друштва Крушевац, као и ранији председник Боксерског клуба 14. октобар, председник Кошаркашког клуба и члан Управног одбора ФК Напредак. 2005. године одликован је златним орденом капетан мише Стојановић за најбољег банкара године. Најдража су му одликовања Нишког владике Иринеја граматом за изградњу црквене куће цркве Лазарице и граматом за помоћ у изградњи цркве у родном селу Шашиловац.

Ожењен, отац сина и ћерке и деда четворо унучади.

Љиљана Кнежевић је рођена 1969. године у Латковцу код Александровца. Основну школу завршила је у Александровцу, средњу економску у Београду. Активно се бавила рукометом више од 28 година и то у рукометним клубовима: Напредак Крушевац, Раднички Београд, ДИН Ниш, Будућност Подгорица и Јагодина из Јагодине.

За репрезентације Југославије, Србије и Црне Горе и Србије играла је више од 240 пута. Са 4500 датих голова проглашена је најбољим рукометним стрелцем у свету свих времена. Краће време била је тренер рукометашица Жупе из Александровца. У клубовима у којима је играла, 5 пута је освојила Куп купова Европе, са Напредком из Крушевца освојила је и Куп градова Европе, 3 пута освајач сребра Лиге шампиона осам пута освајач домаћег купа, а са јуниорском репрезентацијом две сребрне медаље и једну златну. Са сениорском репрезентацијом освојила је злато на Медитеранским играма у Атини и бронзану медаљу на Светском првенству у Италији. Носилац је националног признања.

Удата је и мајка две девојчице.

Др Зоран М. Лугић је рођен 15.07.1963. године у селу Присоје, Општина Нови Пазар. Диплому инжењера агрономије општег смера на Агрономском факултету у Чачку је стекао 31.03.1988. године.

У Институт за крмно биље у Крушевцу запослен је 28.08.1988. године где непрекидно ради до данас. Магистарски рад под насловом “Генетичка контрола у успостављању симбиотских односа између црвене детелине (Trifolium pratense L.) и бактерија азотофиксатора (Rhizobium trifolii)” одбранио је 1993. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду.

Докторску дисертацију под насловом “Генетичка варијабилност важнијих агрономских својстава селекционисаних популација црвене детелине (Trifolium pratense L.)” одбранио је 8.11.1999. године на Биолошком факултету у Београду. У Институту за крмно биље у Крушевцу ради на селекцији вишегодишњих легуминоза. До сада је објавио преко 100 научних радова, публикованих у иностраним и домаћим часописима и скуповима. Као члан тима селекционера учествовао је у креирању 10 сорти крмног биља. Од почетка научно-истраживачког рада укључен је у пројекте Министарства за науку Републике Србије, а од 2005. године до данас је руководио са два пројекта технолошког развоја у Институту за крмно биље у Крушевцу, као и једним међународним ЕУРЕКА пројектом где је био и координатор пројекта на коме су учествовале три земље.

Поред научно-истраживачких активности, др Зоран Лугић је изузетно активан у преношењу научних резултата у пољопривредну производњу. Осим дугогодишњег рада на едукацији фармера, успоставио је сарадњу са великим бројем локалних самопуправа и стручних служби, преко пројеката и радионица, на којима се произвођачи у пракси – на огледним пољима упознају са предностима примене нових технологија. Успешно је креирао, руководио и реализовао два пројекта код Управе за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде и заштите животне средине.

У периоду од 2001. до 2004. године био је помоћник директора за производњу, од 2004. до 2008. године помоћник директора за науку, а од 2011. године је директор Института за крмно биље. Одликује се добрим организационим способностима и спремношћу за тимски рад, а његов рад карактерише ефикасност, рационалност и упорност.

Говори, чита и пише енглески и руски језик.

Отац је троје деце.

Радмила Максимовић је рођена 17. 09. 1954. у Ади, општина Осијек, република Хрватска, СФРЈ. Стално место боравка јој је у Крушевцу. Гимназију је завршила у Апатину, Природно­математички факултет, група хемија, одсек биохемија, у Београду. На Хемијском факултету у Београду је и магистрирала, из области биохемијске токсикологије. Специјализацију из медицинске биохемије завршила је на Фармацеутском факултету у Београду, и на истом докторирала на тему из области токсиколошке биохемије. Од почетка своје каријере ради као биохемичар у лабораторијској служби Здравственог Центра у Крушевцу, где је тренутно је на месту шефа те службе.

Од 2009. године је доцент на приватном универзитету „Apeiron” Бања Лука

Од 2012. године Доцент на Фармацеутско – здравственом факултету Травник

Од 2015. године Ванредни професор за биохемијску групу предмета на Фармацеутско – здравственом факултету Травник.

Спољни је сарадник Медицинског факултета универзитета у Приштини, Спољни сарадник Медицинског факултета у Нишу (ментор специјализантима клиничке биохемије), као и професор на високој Хемијско – Технолошкој школи у Крушевцу

Издала је велики број публикација како у иностраним тако и у домаћим часописима. Учествовала је на конгресима и симпозијумима како у земљи тако и у иностранству. Такође издала је и велики број публикација из области биохемије, лабораторијске дијагностике, клиничке биохемије и хемије у здравству.

Шеф је стручног штаба женског фудбалског клуба Напредак из Крушевца, а показује и велико интересовање за науку, политику, спорт, екологију, здравство и културу.

Писац је три романа и једног сонетног венца. Говори енглески и немачки језик.

Удата је и мајка двоје деце.

Живојин Милорадовић је рођен у Крушевцу 1952. године, где је завршио Гимназију. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду.

Радио је у Имовинско-правној служби Општинске управе Крушевац, најпре као приправник, затим као референт и шеф Службе.

Био је заменик директора Пореске управе у Крушевцу, затим начелник Одељења финансијске полиције за Расински округ, руководилац Пореске полиције за Расински округ, виши инспектор Пореске полиције у Крушевцу и директор Пореске управе Крушевац.

Завршио је и више иностраних курсева везаних за рад пореских органа и пореске полиције.

Од 2012. године је био одборник у Скупштини града Крушевца, председник Комисије за прописе у периоду 2012-2016. године, председник Комисије за кадровска и административна питања и председник Одборничке групе Српске напредне странке Александар Вучић- Србија побеђује.

Од 25. децембра 2017. године, до 18.08.2020. био је председник Скупштине града.

Милош Ненезић, рођен је 17.04.1969. године у Крушевцу. Основно образовање стекао је у ОШ Јован Поповић у Крушевцу, а средњу економску школу у Крушевцу завршио је као најбољи ђак генерације где после тога добија и стипендију града Крушевца и одлази на Економски факултет у Београд на коме први у генерацији дипломира 1992. године, на смеру спољне и унутрашње трговине.

После завршених студија своју каријеру започиње 1993. године као референт продаје и шеф продаје у Београду и Крушевцу, а након тога своју каријеру наставља у Трајал корпорацији где од 1997. до 2010. године обавља функције: референта извоза, шефа извоза, директора извоза, директора продаје, генералног директора до приватизације а након приватизације функцију извршног директора. Своје стечено искуство наставља да користи као саветник „LEXIM” Чачак до 2012. године, врши функцију директора „HUMAN ART” Београд до 2013. године а данас је пројект менаџер „Interenergo“ Београд као и генерални директор Трајал корпорације Крушевац.

У својој професионалној каријери истакао се и у друштвеним активностима као члан Управног одбора Кошаркашког клуба Партизан Београд, потпредседник Управног одбора Кошаркашког клуба Напредак Крушевац, члан Извршног одбора америчко-српског пословног Форума, председник Управног одбора италијанског-српског пословног савета, члан Европског парламента предузетништва, потпредседник Фудбалског клуба Напредак Крушевац, члан Управног одбора службе за запошљавање, а и поносан је носилац карате мајстор (црни појас 2 дан).

Од многобројних награда издвајају се награде за менаџера године од стране Привредне коморе Србије, награда за професионализам и креативност од стране Клуба привредних новинара, годишња награда за економију од стране БК, награде Капетана Мише Анастасијевића за најбоље предузетништво и најбољег привредника Србије, уручен му је почасни нови српски пасош, под бројем 204 у акцији 204 године државности Србије: Нови пасош – ново лице Србије, најбољи привредник године од стране Привредне коморе Србије, најуспешнији привредник региона од стране Регионалне привредне коморе Крушевац.

Говори два страна језика Енглески и Руски.

Отац је двоје деце, ћерке Марије (13 година) и сина Александра (8 година).

Драган Радосављевић је рођен 10.04.1942. године у Великом Шиљеговцу.

Гимназију је завршио у Крушевцу, a Вишу школу за туризам у Дубровнику.

Радио је у туризму девет година , а највећи део радног века провео је у Инвест Банци Крушевац на пословима девизне ликвидатуре. Био је члан органа управљања Инвест Банке и председник синдиката Банке.

Члан је Удружења пензионера и ужег руководства ПУПСА.