Крушевачки крај заузима централни положај Балканског полуострва. Местом сучељавања великих геолошких формација‚ карпатобалканиди, динариди, српско – македонски масив и родопи, условљена је разноликост геолошке подлоге, као и разноврсност у биљном и животињском свету.
Непосредно окружење Крушевца чине планински масиви Копаоника, Гоча и Жељина са запада, Великог и Малог Јастрепца са југа. Северним делом доминирају Гледићке планине и Јухор, источно и североисточно налазе се Мојсињске планине. Западна и Јужна Морава са Расином, чине највеће водене токове овог подручја.
Град и општина Крушевац, која захвата површину од 854 км2, омеђени су координатама: 43˚22’29″ и 43˚42’17″ северне географске ширине, и 21˚9’ и 21˚34’8″ источне географске дужине. Крушевачка котлина која обухвата композитну долину Западне Мораве простире се између: Левча и Темнића, на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца, на југу, Краљевачке котлине и Ибарске долине, на западу.
Подручје града Крушевца смештено је у терцијалном басену који је остатак залива Панонског мора. Овај део у појединим фазама функционисао је као језеро, а у појединим као залив. Отицањем Мора и Залива, пре око 600 хиљада година, реке су усекле своје долине, старе и нове.
Остаци старих долина Западне Мораве, Расине и других река, представљају речне терасе, важан елемент рељефа Котлине, на којима је смештена већина насеља. Постепено спуштање нивоа Панонског језера и отицање његових вода узроковали су стварање абразивних тераса, висине 154 м, и језерске заравни, просечне висине 362 м. Поред плодног алувијалног земљишта, у Крушевачкој котлини су, на заравни, значајни комплекси смонице и пепељуше.
Захваљујући разноликој геолошкој грађи, створени су разноврсни предели, од равничарских, преко планинских, до високо планинских. По ободу Крушевачке котлине, стожери су: Копаоник, са 2016 м надморске висине, доминантан планински масив Србије, дужине око 80 км и ширине у средњем делу око 40 км; Јастребац, одвојен од Копаоника Јанковом клисуром која повезује крушевачки крај са Топлицом и Косовом, са више врхова изнад 1200 м и Ђулицом, највишим, на 1491 м; Гледићке планине, по правцу пружања између Крагујевца и Трстеника, са највишим врхом на 922 м надморске висине, и Мојсињске планине, са 489 м надморске висине. Благо заталасани предели око Александровца, са 250 до 700 м надморске висине, представљају типичан жупски предео са посебним обликом рељефа и климе. Брдски и брдско – планински предели Мојсињско – послонских планина, Јастрепца, Гоча, Жељина и Копаоника, својим разуђеним и специфичним рељефом имају, сваки на свој начин, посебну лепоту, која је у овом простору врло складна.