Директор НСЗ Милан Боснић са сарадницима боравио је данас у Крушевцу, где се сусрео са градоначелником Иваном Манојловићем, директором крушевачке Филијале Александром Јовановићем и директорком РПК Мајом Марковић. Разговори су вођени о актуелној привредној ситуацији у држави, где се фокус са проблема глобалне незапослености, усмерава на превазилажење проблема недовољне радне снаге у складу са траженим знањима и вештинама на тржишту. Из тог разлога, НСЗ је направила стратешки преокрет ка директним контактима са локалним самоуправама и привреди.
„Наш град има чиме да се похвали када говоримо о смањењу незапослености“, истакао је градоначелник након разговора у Кабинету, „и овде бих подвукао велико залагање Града и Филијале НСЗ у Крушевцу. Град је прошле године определио 21 милион динара из ЛАП за запошљавање, тако да ћемо наставити са тим трендом и у наредној години. Имамо изузетан напредак у смањењу броја незапослених са 27 процената на 15 – у округу, а у граду око 6 процената. Данас у Крушевцу имамо мање незапослених него пре 2012. у читавом округу. Наставићемо и у 2026. години да радимо заједничким снагама, улажући средства Града Крушевца и Националне службе, у циљу смањења незапослености.
У овом тренутку суочавамо се и са недостатком потребне радне снаге, тако да је у неким сегментима неопходно и укључивање других држављана, као што је рецимо случај са мешовитом америчко – турском компанијом Бехтел Енка која их ангажује у оквиру пројекта изградње ауто пута“, закључио је градоначелник.
Директор НСЗ Милан Боснић је рекао да је ова јавна служба покренула серију састанака у већим градовима, заједно са Привредном комором Србије, локалним самоуправама и послодавцима, како би се усагласили око приоритета тржишта рада и боље искористили постојећи ресурси, уз истовремене активности у циљу унапређења положаја радника.
У разговорима који су до сада вођени са компанијама из свих привредних грана, као доминантне теме издвојиле су се: недостатак стручних кадрова, висока флуктуација и потреба за додатним програмима обуке. Као одговор, НСЗ појачава сарадњу са послодавцима на циљаним преквалификацијама и доквалификацијама, моделима учења кроз рад и програмима задржавања, ослоњеним на податке о конкретним вештинама и профилима који недостају.
План за наредни период је да НСЗ, заједно са локалним самоуправама и привредом, наставља да развија програме који треба да омогуће лакше запошљавање, јачање компетенција и боље позиционирање радне снаге. У пракси ће то значити дубље повезивање са компанијама, од бржег мапирања потреба до циљаних програма обучавања и задржавања радника.
Директор НСЗ наглашава да тржиште рада више не трпи пасиван приступ и да је потребно благовремено реаговање на несташицу стручних кадрова, флуктуацију запослених и брзе промене у пословном окружењу. Изазови више нису ограничени само на процес запошљавања. Они укључују мотивацију, едукацију и задржавање радне снаге. Зато је нужно заједничко деловање државе и привреде, подвукао је Боснић.
Стопа незапослености на нивоу Србије тренутно је на 8,6 посто, а дефицитарна занимања су пре свега везана за физичке послове – у угоститељству: помоћни радници, кувари, у грађевини: мајсторски занати, армирачи, заваривачи, тесари, столари… а евидентира се и недостатак доктора, информатичара и сл. Битно је стећи знање и вештине којој су наши привреди потребне, општи је закључак након данашњег радног састанка у Градској управи.
