У Крушевцу у биоскопској сали Дома синдиката одржан је 20. стручно-научни скуп „БиблиОНет“, у организацији Заједнице матичних библиотека Србије.
Скуп је званично отворила др Драгана Милуновић, заменик управника Народне библиотеке Србије и секретар Заједнице матичних библиотека Србије:
„Част ми је и задовољство што вас поздрављам на 20. јубиларном скупу. Током ових 20 година, ово је било место размена идеја и професионалног развоја. Бавили смо се темама које су нас обликовале: од разумевања потреба наших корисника, промоцијом читања, до увођења дигитализације, хватали смо се укоштац са променама које је време доносило, у складу са могућностима.
Били смо и караван културе који је путовао и дружио се у многим градовима Србије, али данашњи сусрет је посебан јер је први Библионет кренуо одавде из Крушевца, и зато се радујем што се после 20 година поново окупљамо на истом месту, тамо где је све почело. Време пролази, колеге које су у оно време водиле Заједницу библиотека Србије нису више у професионалном ангажману, али ми који смо тада били подмладак држимо кормило и одржавамо традицију.
Имало смо тешких времена, али оно што финансије никада нису могле купити или умањити јесте наша колегијална атмосфера која је била позитивна и топла и која се развијала у искреном духу заједништва. И то је оно што чини овај скуп посебним – људи.
Велико хвала свим библиотекама које су учествовале ових година и чије смо прелепе градове упознали. Хвала колегама који несебично учествују у програмској реализацији, ви сте стални део подршке, стуб скупа и доказ да наша професија има будућност. Проглашавам 20. „Библионет“ отвореним.“
Директорка Народне библиотеке у Крушевцу Снежана Ненезић одржала је говор у име Народне библиотеке у Крушевцу:
„Пре 20 година сам била један од библиотекара који је пратио и излагао на оваквим скуповима, те се надам се да ће нека будућа генерација библиотекара која је овде са нама наставити сличним путем. Библиотеке су један од облика институционализованог сакупљања, заштите, чувања и презентације форми материјалне и нематеријалне баштине државе. Есенцијални смисао и циљеви су остали исти, без обзира на технолошке напретке: преношење што већег корпуса знања информација и идеја људима. Али како сачувати историјско памћење у електронској ери када је приоритет брзине потиснуо значај трајности и конзервације, како сачувати баштину од губитка? Да ли управо од библиотекара и стручњака зависи чување и преношење културног наслеђа или ће чување прошлости за будућност бити стављено у други план? Управо је Библионет право место за овакве дискусије и праћење савремених токова делатности, модернизације и дигитализације. Библиотека у Крушевцу је увек пратила иновације и промене, и увек ће наставити, нарочито сада када је Народна библиотека у Крушевцу од града добила додатних 700 квадрата простора који је замишљен да понуди савремене и модерне садржаје грађанима.
Још једном хвала свим присутнима који су дошли да подрже ову делатност.“
Програм се састојао од кратког филма о развоју библиотекарства у Крушевцу и уметничко – књижевног дела програма у изведби чланова Драмског студија Културног центра Крушевац.
Испред града Крушевца, скупу су присуствовали заменица градоначелника Снежана Радојковић и помоћница градоначелника за друштвене делатности Снежана Алексић.
