U okviru Vidovdanskog programa – u Legatu Milića od Mačve, u organizaciji Kulturnog centra i zadužbine „Momčilo Momo Kapor“, priređena je izložba slikara i pisca Mome Kapora, jednog od protagonista beogradske pripovedačke škole, pod nazivom „Zlatni presek“.
Uvodnu reč dao je urednik Legata Nebojša Lapčević, koji je rekao da se po drugi put u ovom izložbenom prostoru prikazuju dela barda srpske kulture.
Direktorka Kulturnog centra Marija Cvetković najavila je trajanje izložbe u narednih mesec dana i precizirala da se radi o retrospektivnom prikazu Kaporovog likovnog stvaralaštva – 30 -ak radova u ulju i pastelu, akvarela i crteža, uključujući i dela koja do sada nisu bila prikazana domaćoj publici.
Izložbu je otvorio gradonačelnik Ivan Manojlović.“ Momo Kapor nije bio samo slikar, ni samo pisac. Bio je umetnik u najdubljem i najširem smislu te reči – hroničar duše jednog vremena, ispisivač svakodnevice i boemskog duha , čuvar lepote običnih trenutaka. Njegova dela, bilo da su reči ili slike, uvek su nosila onaj karakteristični, kaporovski šarm: nežnost, ironiju, nostalgiju i toplinu.“
Otvaranju izložbe prisustvovala je i Momina supruga, Ljiljana Kapor koja je iz svog ugla podsetila na stvaralaštvo umetnika koji je ostavio neizbrisiv trag, kako u slikarstvu, tako i u književnosti. “ Momine slike nam poklanjaju jedan iščezli i skoro zaboravljeni svet pun nostalgije, ljubavi i lepote. Nije bilo dana bez nekog krokija, slike, crteža… Ako nije radio ilustracije za svoje knjige, to je činio za tekstove svojih prijatelja. Posebno mesto u njegovom delu zauzimaju portreti koje i večeras imamo prilike da vidimo – Desanke Maksimović, Duška Radovića, Branka Ćopića, patrijarha Pavla…“
Po obrazovanju akademski slikar, u književni život glavnog grada ušao je 60 – ih godina prošlog veka i objavio više od 50 knjiga i romana. Prevođen je na mnoge svetske jezike. Sam je ilustrovao svoje knjige, negujući poseban lirski crtački stil. Bio je dugogodišnji novinar kolumnista vodećih beogradskih listova. Njegov opus upotpunjuje 20 – ak radio, TV i pozorišnih drama i nekoliko filmskih scenarija. Po njegovim knjigama, snimljeno je nekoliko igranih filmova. Svoje slike izlagao je retko, ali širom sveta. Bio je redovni član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske.
Lični prijatelj i kolega Milića od Mačve u čijem su se Legatu svojim delima ponovo susrela dva doajena srpske likovne scene.
