Крушевац Слободиште

Положени венци код споменика потпуковнику Вељку Раденовићу

Положени венци код споменика потпуковнику Вељку Раденовићу

29. септембра 2026.

Данас су код споменика потпуковнику полиције Вељку Раденовићу на Багдали положени венци у организацији Министарства унутрашњих послова и Града Крушевца.

Руководство града дочекало је министра Ивицу Дачића са сарадницима, након чега је уследила церемонија полагања венаца.

Венце су положили породица Вељка Раденовића, потпредседник Владе и министар унутрашњих послова у техничком мандату Ивица Дачић, градоначелник Иван Манојловић и председница Скупштине Драгана Баришић, начелник Расинског управног округа Иван Анђелић, ветерани посебних јединица полиције и борачка удружења и организације града Крушевца.

Министар Дачић се обратио и подсетио присутне зашто је важно чувати сећање на потпуковника Раденовића:

„Поштована породицо Раденовић, представници Крушевца, ветерани, припадници Министарства унутрашњих послова и полиције, даме и господо,

Данас на Багдали, са дубоким поштовањем и пијететом, одајемо почаст потпуковнику полиције Вељку Раденовићу, човеку чије име и данас са посебним поштовањем изговарају његове колеге, саборци, пријатељи и сви који памте његов живот и службу.

Окупили смо се испред споменика човеку чији живот сведочи о тешком времену, где су се одлуке доносиле под најтежим околностима, а одговорност за људе и њихове животе није остављала простор за изговоре.

Раденовић није био генерал по чину. Народ му је дао име „Ђенерал“ због онога што је представљао људима. Знао је да је командовање одговорност, а не привилегија, и да се ауторитет гради поверењем оних којима се руководи. Био је командант посебне полиције у Призрену, а посебно место у професионалном животу заузимају догађаји у Ораховцу 1998. године, када су његови људи учествовали у ослобађању града и спашавању људи.
Према сведочењу, Вељко је у тим данима спасао стотину људи. Иза сваког броја налази се један човек, иза сваког човека једно дете које је поново дочекало свог родитеља, мајка или отац који су загрлили своје дете, и супруг или супруга који су наставили свој живот. Зато се величина таквог дела не мери бројем спасених људи, већ животима који су настављени и породицама којима је враћена нада.

Своје полицајце је гледао као своју децу, такав однос се гради годинама и поверењем и спремности старешине да у најтежим тренуцима буде са својим људима. Такав старешина остаје упамћен у сећањима својих људи, причама и успоменама које се преносе даље. Вељко је свој живот и службу везао за простор на којем је одрастао и припадао: Ђаковица, Пећ, Вучитрн и Призрен, за Косово и Метохију. Службу је наставио у Куршумлији, а свој професионални пут завршио је као помоћник команданта одреда жандармерије у Краљеву.

Зато његова прича није само прича о јединици и акцији у једном периоду, већ о човеку који је позив носио кроз читав професионални живот, и који је знао да униформа није део опреме, већ обавеза према људима, колегама и држави којој служиш.
Зато је важно што стојимо овде на Багдали пред његовим спомеником који је наше сећање и обавеза да имена људи који су служили, ризиковали и страдали не препустимо забораву. Обавеза да надолазећим генерацијама оставимо не само име човека, већ и пример односа према служби и људима. Његов живот нас подсећа да униформа није ознака или чин, већ обавеза према грађанима, закону, колегама и породици која сваког полицајца чека да се врати кући. Његова породица зна колика је цена такве службе. Зато данас, уз почаст Вељку, посебно поздрављам чланове његове породице.

МУП има дужност да памти своје припаднике који су своје животе посветили служби. Али сећање није венац или минут ћутања, најбоље је оно које се претвара у дело кроз професионално обављање дужности, поштовање закона и колега и спремност да се заштити сваки грађанин.
Најбољи начин за поштовање наших претходника јесте да обављамо дужност часно, одговорно и професионално.

Ђенерале, данас ти одајемо почаст у име МУП-а, твојих некадашњих колега, ветерана, грађана Крушевца и свих који твоје име нису заборавили, нека твоје име остане у памћењу оних који долазе после нас, нека породици остане понос што су те имали, а нама нека остане обавеза да својом службом покажемо да нисмо заборавили пример који си оставио. Хвала ти за службу коју си посветио другима, хвала ти за храброст коју си показао када је било најтеже, хвала за људе које су чувао и којима си био старешина и ослонац.

Нека твој пример буде подсећање свима који данас носе униформу да је част службе у одговорности коју носи према људима. Нека ти је вечна слава и хвала“.

 

Након полагања венаца, Полицијски оркестар Министарства унутрашњих послова извео је нумеру посвећену Вељку Раденовићу.

Потпуковник Вељко Раденовић преминуо је 2012. године у Крушевцу и постхумно је одликован Сретењским орденом првог реда и Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена.

Споменик на Багдали дело је аутора Томе Коматине из Краљева, и откривен је 24. марта 2022. у Крушевцy.

 


Scroll Skip to content