Један од најзначајнијих Видовданских програма је и откривање бисте Момиру Брадићу, истакнутом драмском ствараоцу и уметнику. Његова биста је 8.по реду на Тргу глумаца, а ауторско је дело академског вајара који је урадио и претходних 7 – Зорана Ивановића.
Бисту су открили министар полиције Братислав Гашић, градоначелник Јасмина Палуровић и чланови породице Брадић.
О уметничком опусу истакнутог завичајног уметника говорио је управник Крушевачког позоришта Бранислав Недић.
Момир Брадић је глумио на филму и телевизији. Тумачио је ликове Светог Саве, Лазара Хребељановића, Доситеја Обрадовића, Стефана Лазаревића… Један је од оснивача Крушевачког позоришта, а његов управник је био 12 година. „Ретки су такви подвижници који су читав живот посветили култури нашег града. 1969.године после читавих 10 година, професионализовао је наше позориште, оформио ансамбл, а Слободиште је било важан и афирмисан простор на коме су се одвијали уметнички садржаји са простора целе бивше Југославије. Момир Брадић био је препознатљив по специфичном гласу, глумачком извођењу и ауторитарној појави.“
Постјумно му је, 2019. године, додељена награда „Најморавац“ од стране општине Трстеник, за допринос и очување идентитета српског народа, за верност свом народу, завичају и Морави.
На бризи о неговању културног наслеђа Града, у име породице, захвалио се Небојша Брадић, некадашњи управник Крушевачког позоришта.
Завршну реч дала је градоначелник Јасмина Палуровић:“Трг глумаца смо отворили на Видовдан 2019.године у знак захвалности глумачким легендама, а у „ прозорима сећања“, на згради Крушевачког позоришта су слике великана српског глумишта.
Кроз програм партерног уређења града, ЈКП Крушевац је извело радове на реновирању Трга глумаца на коме се плејади заслужних придружује наш Момир Брадић који је много више од глумца, редитеља, управника позоришта, културног прегаоца.“
Према сваком грађанину, који задужи град својим подвигом и животним делом, Крушевац има одговорност и част да се одужи. На данашњи дан – Видовдан, ту част упутили смо човеку који се својим стваралаштвом уписао у летопис завичајне културне баштине – постављањем бисте код позоришта које је толико волео и за њега се борио.
