У биоскопу „Крушевац“ одржана је свечаност поводом прославе стогодишњице од рођења Радојке Живковић из Глободера, интернационално познате музичке уметнице, која је својим извођењем на хармоници и ауторским делом, оставила аутентичан печат у српској народној музици.
На почетку сценског догађаја, публика је имала прилику да преко филмоване поруке доживи делић атмосфере видео и аудио записа њеног сина, професора Слободана Живковића из Сиднеја.
Радојка ( девојачко презиме Томић ) рођена је 1923.године, у породици учитеља хармонике.Већ 1932.године, после успешно положене аудиције на Радио Београду почиње њена метеорска каријера, па ју је и Гинисова књига прогласила светским рекордером по дужини наступања у трајању од 71 године.
1935.године проглашена је победницом сениорског Југословенског такмичења хармоникаша у Краљевини Југославији са само 12 година. Те године је озваничен и дуо Радојка и Милутин,Тине, њен будући супруг. Пошто је наследила и композиторски таленат од свога оца, компоновала је кола и песме посвећене њеном граду – Крушевцу. Једна од најпознатијих композиција је свакако „Одакле си селе“, затим „Ода Крушевцу“, „Чарапанско коло“ и др.
Пар година провела је у Сарајеву што је утицало на њену каријеру у стилу севдаха.
На Светском фестивалу у Енглеској, 1953.године добила је награду ван конкуренције за изузетну музикалност и виртуозност (с обзиром да хармоника није била призната као инструмент).
У Америци 1954. бива проглашена највећим талентом света и као тако комплетно даровит аутор постаје тема многих документарних емисија. Заједно са супругом одржала је преко 12 500 концерата, од који су многи били хуманитарног карактера.
У музичком делу вечери поводом прославе стогодишњице њеног рођења, учествовала је Драгана Стевовић, блиска рођака и један од организатора манифестације, Грујица Николић из Глободера, успешни учесник такмичења „Никад није касно“, Снежана Ђуришић, већ уписана златним словима у анале најбољих српских певачица, Радојкин ученик у певању Шефћет Хамидовић Ринго, са извођењем најбољих виртуоза на хармоници Љубише Павковића и Александра Софронијевића, уз оркестар младих под вођством Филипа Миладиновића.
И на крају да цитирамо речи Љубише Павковића: “У Србији је хармоника национални инструменат број један. Тешко је набројати све добре хармоникаше. Али једна хармоника се разликовала од свих других – Радојке Живковић. Она је била романтик, имала је редак музички сензибилитет. Причала је на хармоници и миловала душу.Преточила је ноте у причу која је трајала онолико колико је и она живела“.
