У крушевачком Народном музеју одржана је финална конференција пројекта „Реконструкција средњовековног града у Крушевцу“. Представљени су резултати остварени у оквиру идејног пројекта реконструкције који је израдио Републички завод за заштиту споменика културе Београд, као и изложба предмета који су пронађени кроз археолошка истраживања.
Пројекат реализују у партнерству Агенција за регионални развој Расинског округа, Град Крушевац и удружење „Евроконтакт“. Подржан је од стране Европске уније кроз програм ЕУ ПРО Плус, који спроводи УНОПС у сарадњи са Министарством за европске интеграције Владе Републике Србије.
О будућим плановима говорио је директор музеја Никола Пантелић. Он је рекао да је први корак након припремљене документације – идејно решење Студије заштите које води ка пројекту за изградњу и делимичну реконструкцију Лазаревог града.
Затим предстоји израда пројекта за изградњу, прибављање грађевинских дозвола, обезбеђење финансијских средстава за сам подухват…У текућој години планирано је обезбеђење свих ставки, како би наредне године отпочела реконструкција. То ће обухватити делимичну реконструкцију Дон Жон куле, западних и северних бедема, као и споредних кула.
Након финалне конференције, отворена је изложба „Буђење Лазаревог града: Ревизиона археолошка истраживања Крушевачког града у 2025. години“ аутора Марина Бугара, археолога крушевачког Народног музеја и Данијеле Петковић, археолога конзерватора Републичког завода.
Истражена површина обухватила је око 280 квадратних метара на простору Великог и Малог града средњовековног Крушевца.
Главни циљеви у археолошком раду односили су се на:
– дефинисање међусобног хронолошког односа бедема Великог и Малог града,
– дефинисање темељних зона бедема и припадајућих кула 6, 16, 11 и 17 Великог града са спољне и унутрашње стране,
– откривање и документовање спољног одбрамбеног зида на потезу између кула 11 и 17,
– дефинисање темељних зона бедема Малог града и Главне градске куле са унутрашњих страна
– детаљно документовање истражених површина и утврђивање стратиграфске слике локалитета.
Посетиоци су имали прилику да виде остатке објекта из млађег каменог доба и три јаме из касносредњовековног периода са припадајућим археолошким налазима. Посебан омаж одат је старијим колегама кроз приказ архивских фотографија о археолошким истраживањима града која су спроведена током 60-тих и 70-тих година прошлог века.
