У оквиру Видовданског програма – у Легату Милића од Мачве, у организацији Културног центра и задужбине „Момчило Момо Капор“, приређена је изложба сликара и писца Моме Капора, једног од протагониста београдске приповедачке школе, под називом „Златни пресек“.
Уводну реч дао је уредник Легата Небојша Лапчевић, који је рекао да се по други пут у овом изложбеном простору приказују дела барда српске културе.
Директорка Културног центра Марија Цветковић најавила је трајање изложбе у наредних месец дана и прецизирала да се ради о ретроспективном приказу Капоровог ликовног стваралаштва – 30 -ак радова у уљу и пастелу, акварела и цртежа, укључујући и дела која до сада нису била приказана домаћој публици.
Изложбу је отворио градоначелник Иван Манојловић.“ Момо Капор није био само сликар, ни само писац. Био је уметник у најдубљем и најширем смислу те речи – хроничар душе једног времена, исписивач свакодневице и боемског духа , чувар лепоте обичних тренутака. Његова дела, било да су речи или слике, увек су носила онај карактеристични, капоровски шарм: нежност, иронију, носталгију и топлину.“
Отварању изложбе присуствовала је и Момина супруга, Љиљана Капор која је из свог угла подсетила на стваралаштво уметника који је оставио неизбрисив траг, како у сликарству, тако и у књижевности. “ Момине слике нам поклањају један ишчезли и скоро заборављени свет пун носталгије, љубави и лепоте. Није било дана без неког крокија, слике, цртежа… Ако није радио илустрације за своје књиге, то је чинио за текстове својих пријатеља. Посебно место у његовом делу заузимају портрети које и вечерас имамо прилике да видимо – Десанке Максимовић, Душка Радовића, Бранка Ћопића, патријарха Павла…“
По образовању академски сликар, у књижевни живот главног града ушао је 60 – их година прошлог века и објавио више од 50 књига и романа. Превођен је на многе светске језике. Сам је илустровао своје књиге, негујући посебан лирски цртачки стил. Био је дугогодишњи новинар колумниста водећих београдских листова. Његов опус употпуњује 20 – ак радио, ТВ и позоришних драма и неколико филмских сценарија. По његовим књигама, снимљено је неколико играних филмова. Своје слике излагао је ретко, али широм света. Био је редовни члан Академије наука и уметности Републике Српске.
Лични пријатељ и колега Милића од Мачве у чијем су се Легату својим делима поново сусрела два доајена српске ликовне сцене.
